Упознавање са абразивима

Абразиви су оштри, тврди материјали који се користе за брушење мекших површина материјала. Постоје две категорије абразива: природни абразиви и вештачки абразиви. Према тврдоћи, постоје две категорије: супертврди абразиви и обични абразиви. Абразиви се крећу од мекших детерџената за домаћинство и абразива са драгим камењем до најтврђег материјала, дијаманта. Абразиви су неопходни материјали за производњу сваког прецизног производа. Многи природни абразиви замењени су вештачким абразивима. Осим дијаманта, перформансе природних абразива нису стабилне, али и даље имају своју употребну вредност. Дијамант је најтврђи абразив. Углавном се производи у Јужној Африци, што чини 95% укупне светске производње, а остатак је у Бразилу, Аустралији, Гвајани, Венецуели и другим местима. Индустријски дијаманти се крећу од сивобелих до црних. Након згњечења, од њих се могу направити брусне плоче, абразивне траке, точкови за полирање и абразивни прах.
Хемијски састав природног корунда је глиница, која се углавном производи у Јужној Африци. Користи се за полирање и брушење стакла. Шмиргл је такође природни облик алуминијум оксида. Уопштено говорећи, није тако чист као корунд. Углавном се производи у Грчкој и Турској и углавном се користи за прављење брусног платна или брусног папира. Гранатни абразиви се користе у пескарењу, резању воденим млазом, производњи премазаних абразива, филтерских материјала, подних агрегата отпорних на хабање, итд., а највише се користе у индустрији хардвера, челика, одливака, керамике, алуминијума, дрвета и коже. Кремен се често користи за прављење брусног папира. Кварц је био најранији материјал за брушење точкова и још увек се користи за израду алата за сечење и обраду стакла. Пловац долази из вулкана и сировина је за прављење праха за полирање. Дијатомејска земља је састојак праха за полирање и уљног камена. Остали природни абразиви укључују талк, силицијум диоксид, фелдспат, црни силицијум диоксид и креду.