У процесу гашења, када је огроман напон настао гашењем већи од чврстоће самог материјала и премашује границу пластичне деформације, то ће довести до пукотина. Пукотина при гашењу често настаје убрзо након што почне трансформација тела коња, а расподела пукотине нема одређено правило, али се генерално лако формира на оштром углу и мутацији попречног пресека радног комада. Пуцање при гашењу које се посматра под микроскопом може бити или интергрануларно или трансгрануларно пуцање. Неке су радијалне, а неке су појединачне линије или мреже. Пукотина при гашењу изазвана прекомерним хлађењем у мартензитној прелазној зони је често трансгрануларна дистрибуција, а пукотина је релативно истинита и нема гранања око мале пукотине. Пукотине изазване високом температуром загревања гашења су распоређене дуж кристала, крај пукотине је фин, а карактеристике прегревања су: у конструкционом челику се може уочити груби игличасти мартензит; Еутектички или угаони карбиди се могу уочити у алатним челицима. Обрадак од високоугљичног челика са разугљиченом површином лако формира мрежасте пукотине након гашења. То је зато што је запреминско ширење површинског разугљиченог слоја током гашења хлађења мање од оне код неугљиченог језгра, а површински материјал се повлачи ширењем језгра у мрежи.
Основни облици гашених прслина су углавном: уздужне Равен, попречне пукотине, мрежасте пукотине и пукотине на љуштењу, итд., специфична ситуација је следећа: 1, уздужне пукотине углавном настају на каљеном челику, а тангенцијални затезни напон на површина је већа него што се може појавити аксијални затезни напон. Пукотине су распоређене аксијално од површине до центра. 2, попречна пукотина је у случају да обрадак није гашен, настаје у прелазној зони између каљеног слоја и неугашеног језгра. Унутрашњи напон карактерише површинска компресија, напон притиска постаје затезни напон на одређеној удаљености од површине, а аксијални затезни напон је највећи, што резултира попречним напрслинама. 3, концентрација напона напукли делови са угловима, зарезима, жљебовима се лако производе концентрацију напона. Заједно са неуједначеним хлађењем гашења, често је лако изазвати пукотине на овим деловима. Ова пукотина нема фиксне морфолошке карактеристике. 4, мрежаста пукотина То је површинска пукотина, њена дубина је плитка, углавном у опсегу од 0.01-2мм, цара пукотине у било ком правцу, формирајући мрежу. Након површинске декарбонизације радног комада од високоугљичног челика, његова мартензитна специфична запремина је мала, што резултира затезним напрезањем на површини и доводи до пуцања мреже. 5, пукотина од коре настаје у веома танком региону са оштрим прелазом напона, а површина се љушти када је унутрашња пукотина паралелна са површином озбиљно проширена.
