ПВД технологија је физички процес за постизање трансфера материјала, преноса атома или молекула са извора на површину супстрата. Кроз ову технологију, неке честице са посебним својствима (као што су висока чврстоћа, отпорност на хабање, расипање топлоте, отпорност на корозију, итд.) могу се прскати на матрицу са нижим перформансама, тако да матрица има боље перформансе. Основне ПВД методе укључују вакуумско испаравање, распршивање и јонско наношење. ПВД технологија има карактеристике компактног и уједначеног слоја премаза, јаке адхезије, добре особине полагања, велике брзине наношења, ниске температуре обраде и широког спектра материјала за облагање. Због тога се ПВД технологија широко користи у области инжењеринга површинске обраде и један је од најбољих избора. Поред тога, сам процес облагања ПВД-а је такође реакција сјаја под плазма пољем на високој температури и има висок процес пречишћавања. Поред тога, главна сировина ПВД производа је метал титанијума, титан је један од метала са највећим афинитетом према људској кожи, због чега ПВД производи имају чисте еколошке перформансе.
ПВД технологија може да произведе хиљаде боја и чак може да опонаша боје које се налазе у природи. На пример, златна серија има европско злато (2Н18 и 1Н14), јапанско злато (ГИ01), кинеско злато (ГИ2Н) и тако даље; Серија кафе укључује тамну кафу, светлу кафу, средњу кафу, итд. Црна серија има боју пиштоља, сиву, супер црну и тако даље; Модна колекција има свемирску боју, боју шампањца, каки и тако даље. Стога, ПВД технологија има велику флексибилност и разноликост у избору боја. За разлику од ПВД технологије, технологија наношења воде је традиционална метода галванизације, која представља начин реализације електрохемијског процеса. Користи позитивне и негативне електроде у резервоару за оплату под дејством струје да би се постигло таложење металних или неметалних филмова. Постављањем воде обично се може постићи позлаћивање, сребрење, никловање, хромирање, кадмијум и други површински премази, али његово решење за галванизацију има велики проблем загађења. Водена облога такође укључује галванизацију и електролику две врсте, галванизација је погодна за површинску декорацију, јер обезбеђује површину високог сјаја, а површина електробезг оплата је досаднија, погодна за антикорозивни премаз.
Вакуумско испаравање, распршивање и јонско наношење су главне методе ПВД технологије. Међу њима, метода вакуумског испаравања је загревање и топљење метала у условима високог вакуума, тако да он испарава и таложи се на површини узорка, формирајући тако метални филм. Распршивање се обично односи на магнетно распршивање, које захтева вакуум од око 1×10-3Торр, и додавање једносмерне струје високог напона између пластичне подлоге и металне мете, коришћењем светлећег пражњења за избацивање атома металне мете и таложење их на пластичној подлози. Јонска обрада је метода делимичне јонизације гаса или испарене супстанце гасним пражњењем и таложења испарене супстанце или њеног продукта реакције на подлогу под бомбардовањем јона гаса или јона испарене супстанце. Премазивање је технологија локалног наношења метала на површину металног обратка брзом електрохемијском методом, која по принципу и суштини припада технологији електрохемијске обраде. У процесу наношења метала, јони метала се таложе на катоди помоћу раствора за галванизацију под дејством електричног поља да би се формирао танак филм. Премаз се често користи у хромирању, никловању и другим апликацијама. Укратко, ПВД технологија пружа високотехнолошки садржај, широко коришћену технологију јонског премаза, са многим предностима, укључујући променљиву боју, густ и уједначен премаз, јаку адхезију, ниску температуру обраде. У поређењу са традиционалним технологијама као што су водено превлачење и премазивање, ПВД технологија се широко користи у висококвалитетним и захтевним производима и пољима.
