1. Врсте површинске обраде:
Површинска обрада је процес формирања покривног слоја на површини радног предмета одређеним методом. Његова сврха је да подари површину производа прекрасним антикорозивним ефектима. Методе површинске обраде приписују се следећим методама:
1. Галванизација: Потопите део који треба да буде галванизован у водени раствор који садржи метално једињење које треба да се депонује и пропуштајте електричну струју кроз раствор за галванизацију да се исталожи и нанесе галванизовани метал на део. Општа галванизација укључује поцинковане, бакар, никл, хром, легуре бакра и никла, итд., а понекад су укључени и црњење (плаво), фосфатирање итд.
2. Топло цинковање: Изводи се потапањем делова од угљеничног челика у купку за топљење цинка на температури од око 510 степени. Резултат је да легура гвожђа и цинка на површини челика постепено постаје пасивни цинк на спољној површини производа. Алуминизација врућим потапањем је сличан процес.
3. Механичка обрада: На површину производа утичу честице позлаћеног метала, а премаз је хладно заварен на површину производа.
2. Контрола квалитета:
Квалитет галванизације се мери првенствено отпорношћу на корозију, а затим изгледом. Отпорност на корозију је имитација радног окружења производа, постављање као тестни услов и извршење теста корозије на њему. Квалитет производа за галванизацију контролишу следећи аспекти:
1. Изглед:
На површини производа није дозвољено да има локално непремазано, опржено, храпаво, досадно, љуштено, љуштено стање и очигледне пруге, рупице на рупама, црну шљаку, лабав филм за пасивирање, пуцање, љуштење и озбиљна оштећења нису дозвољени. Ознаке пасивизације.
2. Дебљина премаза:
Радни век причвршћивача у корозивној атмосфери је пропорционалан дебљини његовог премаза. Општа препоручена дебљина економичног галванизованог премаза је {{0}}.00015 ин ~ 0,0005 ин (4 ~ 12 ум).
Топло цинковање: стандардна просечна дебљина је 54 ум (43 ум за пречник мањи или једнак 3/8), а минимална дебљина је 43 ум (37 ум за пречник мањи или једнак 3/8).
3. Дистрибуција премаза:
Код различитих метода наношења, начин на који се премаз сакупља на површини причвршћивача је такође различит. Током галванизације, метал за облагање се не наноси равномерно на периферној ивици, а на угловима се добија дебљи премаз. У навојном делу причвршћивача најдебљи премаз се налази на врху навоја, постепено се стањи дуж бока навоја, а најтањи талог је на дну навоја, док је топло цинковање управо супротно, дебљи премаз се таложи на унутрашњим угловима и На дну навоја, механичка обрада има тенденцију да нанесе исти метал као и вруће потапање, али је глаткија и има много равномернију дебљину по целој површини.
4. Водонично крхкост:
Током обраде и руковања причврсним елементима, посебно током кисељења и алкалног чишћења пре наношења и накнадног галванизације, површина апсорбује атоме водоника, а депоновани метални слој затим задржава водоник. Када се причвршћивач затегне, водоник се врти према деловима који су под највећим оптерећењем, узрокујући да притисак расте изнад чврстоће основног метала и ствара микроскопске површинске пукотине. Водоник је посебно активан и брзо продире у новонастале пукотине. Овај циклус притисак-разбијање-продирање се наставља све док се причвршћивач не сломи. Обично се јавља у року од неколико сати након прве примене стреса.
Да би се елиминисала опасност од крхкости водоника, причвршћивачи се термички пеку што је пре могуће након облагања како би се омогућило да водоник цури из премаза, обично на 375-4000Ф (176-190Ц) током 3-24 сати.
Пошто механичко цинковање није електролитско, ово практично елиминише опасност од водоничне кртости. Поред тога, због инжењерских стандарда, забрањено је топло поцинковати затвараче са тврдоћом већом од ХРЦ35 (Империјални Гр8, метрички 10,9 и више). Због тога се водонична крхкост ретко јавља код причвршћивача обложених врућим потапањем.
5. Адхезија:
Одрежите или одвојите чврстим врхом и значајним притиском. Ако се, испред врха сечива, премаз одлепи у љуспицама или кожицама, откривајући основни метал, адхезија ће се сматрати недовољном.
